Месне заједнице

Месне заједнице

У општини има 18 сеоских месних заједница и месна заједница Шид (укупно 38 973 становника).

У месним заједницама грађани задовољавају заједничке потребе у областима комуналних делатности, изградње, одржавања и опремања објеката дечије заштите, образовања, као и другим областима живота које сами утврде.

Месним заједницама поверени су послови одржавања, заштите развоја, одржавање јавне расвете, послови одржавања гробља, управљење некатегорисаним путевима и послови сахрањивања.

Адашевци

Адашевци се налазе 5 километара јужно од Шида са којим су повезани асфалтираним коловозом, железничком пругом, као и бициклистичко-пешачком стазом. Великим делом на западној страни граниче се реком Босут, у близини села налази се међународни ауто-пут Е-70. Просечна старост становништва је 39,9 година.

На територији Адашеваца налази се и спомен обележје “Сремски Фронт” које је отворено 8. маја 1988. године, као и извор термалне воде.

adasevci_obelezje

Једно је од највећих села у шидској општини и спада у ретка села шидске општине, које имају високу стопу запослености, свих радно способних.

adasevci_skola_parket

У центру села постоји Дом културе који може да прими око 500 гостију и користи се за разне културно-спортске манифестације. Највећи број младих окупља ФК “Граничар”, основан још 1924. године, поседују Стадион „Браће Јеремић“, које је саграђен 1924. године, а фудбалски клуб се такмичи у Сремској лиги. Адашевци имају осмогодишњу школу која је међу најстаријима у Срему, имају и библиотеку, све оно што карактерише савремено насење. Претежно су пољопривредно место, поседују властити водовод са 12 километара водоводне мреже, са уредним снабдевањем квалитетном пијаћом водом. Мештане још окупља и Удружење ловаца, као и Удружење жена.

adasevci_skola

Својим географским положајем имају велике могућности за развој туризма и побољшање квалитета живота.

У Адашевцима је рођен Ђорђе Магарашевић, познати српски културни радник, историчар, књижевник, књижевни критичар, покретач и први уредник часописа „Сербска летопис“ који је касније назван „Летопис сербски“ и који је временом постао часопис са најдужим континуитетом излажења у српској култури.

Батровци

batrovci

Насељено место Батровци налази се на западном делу шидске општине на надморској висини од 82 метара и једно је од мањих места у општини, просечна старост становништва износи 43,8 година. Као равничарско насеље има све карактеристике типичних војвођанских места. Ово сремско село смештено је на обали реке Босут. Батровчани имају прилаз реци, малу плажу. Поред Батровчана и други уживају на обали реке у својим викендицама.

Сви љубитељи спорта се окупљају  у ФК „Омладинац“, било да воле да се такмиче или само навијају, који се такмичи у редовима Општинске лиге. Оне који су посвећени сточарству, окупља Удружење одгајивача оваца, које је на манифестацијама сточарског карактера однело бројне медаље и пехаре. Батровчани имају Дом културе и основну школу коју деца похађају до четвртог разреда, а у Вашици настављају своје основно образовање.

Недалеко од насеља постоји гранични прелаз, који и сам носи име Батровци, а један је од највећих у Србији, такође, надалеко се познаје по својој прометности, како путничких возила, тако моторних теретних.

Према постојећим подацима у литератури немогуће је одредити када су се Батровци формирали као насеље. Први поузданији писмени податак упућује на 1578. годину.

Бачинци

bacinci

Место Бачинци налази се на јужним падинама Фрушке горе, на надморској висини од око 100 метара, на северозападном делу Републике Србије. Бачинци се простиру на четири квадратна километра са осам улица и око осам километара укупне дужине. Постоји извор, а како Бачинчани верују лековит, те је село и постало познато по лековитом извору пијаће воде под називом “Сремски мелем”.

Становништво се делом бави пољопривредом, а делом је запослено у разним организацијама (привредним и непривредним). Атар села Бачинаца заузима укупно 2.124 хектара. Поред пољопривреде, веома је заступљено и сточарство, већина становништва од стоке храни краве, те продаје свеже млеко и домаћи сир.

 У Бачинцима постоје и раде неколико производних организација од којих је највећи „Биг Бул“ – кланица и прерада меса у чијим погонима раде и становници села, такође постоје земљорадничке задруге, као и занатлије: обућар, лимар, бравар, ковач, колар, столар.

Медицинске услуге врше се два пута недељно у месној амбуланти, а свакодневно ради и једна медицинска сестра. У Бачинцима је основан ФК „Бачинци“. Највећи успех тима је пласман за Прву лигу Србије, а данас играју у редовима Општинске лиге Шид. Жене у овом сремском селу окупља Удружење. Основно образовање је комплетно, деца похађају основну школу у свом месту до осмог разреда.

Данашње село је лоцирано на овом месту још од 18. века, дотле је било нешто северније, где се и данас могу пронаћи остаци насеља.

Беркасово

berkasovo

Беркасово је сремско село, смештено у живописном крају на југозападним обронцима Фрушке горе, на надморској висини од 121 метар. Окружено је виноградима, шумом и њивама, па је по томе пола планинско, а пола равничарско.

Жене окупља Удружење жена, оне мало старије Ловачко друштво, а младе фудбалски клуб.  У центру села смештен је Дом киултуре, као и основна школа, коју деца похађају до четвртог разреда, а своје образовање настављају у основној школи у Шиду, такође ту је и вртић за најмлађе.

Насеље из неолитског и римског доба, па касније и турског времена, било је смештено у брду где је била добра вода – на “Ашману” и близу двора Деспотовац (XIV и XV век). Касније крајем 17. и почетком 18. века, село се изградило дуж данашњег пута Шид-Илок, за који се претпоставља да је постојао и у доба Римљана. На северу су лепи виногради из чијих се викендица пружа поглед на Шид и део Славоније, и на југоисток када је ведро време далеко према Сремској Митровици; са јужне и југоисточне стране села почињу прво ужи, а потом све шири појасеви шуме, прво багрењак, а потом сеновита шума старих липа.

На самом почетку шуме, 2 километра удаљено од села је пространо излетиште са трим стазом и мотел “Липовача”, који су услед рата били запуштени. У врху увале на Ашману је црква Света петка, мирно и такође лепо место за излете, а ту је и савремено уређена Ловачка кућа, са фазанеријом, понос беркасовачког Ловачког друштва “Фазан”.

Лепоту предела око Беркасова овековечио је наш познати сликар Сава Шумановић. Радо је сликао пејсаже око Св. Петке, јер је у близини био виноград породице Шумановић.

Бингула

Бингула је сремско село које се налази на обронцима Фрушке горе. Данашња територија места Бингула у географском погледу простире се на запад до места Ердевик, на исток до места Дивош (Општина Сремска Митровица), на север до места Стара Бингула и на југ до Кузмина.

Поред ратарских култура Бингулци узгајају и винограде. Имамо једну основну школу која се зове “Сава Шумановић” и има 4 разреда и Предшколску установу. Од петог разреда млади Бингулци настављају школовање у суседном Ердевику.

Сам назив Бингула помиње се из римског доба и то од латинске речи “Бингулум”, о самом настанку имена села с колена на колено преноси се прича да је извесни турски путописац Евлија Челебија помињао Бингулу. Име Бингула потичеод турске речи БИН ЂУЛ што у преводу значи “1000 ружа”.

У мађарскким списима (када је Срем био под управом Мађарске) помиње се Бингула као место 1455. године. 1689. године помиње се село Бингула које је било насељено Македонцима, 1702. године село је насељено православним “Рашанима” (хајдуци и катане).

Први писмени траг из тог времена потиче из 1732. године. У црквеним записима цркве “Светог мученика Георгија” записано је да је и архиепископ српски после Светог Саве Арсеније родом из Бингуле. У 18. веку, тачније 1753. године у Бингули је постојала Основна школа која се звала “Словенска школа” и имала је 9 ученика, а учитељ је био свештеник.

Бикић До

bikic

Бикић До је најмлађе и најмање село на територији општине Шид. Налази се североисточно од Шида, на шестом километру магистралног пута према Илоку. То је планинско село подигнуто на јужној страни Фрушке горе, на надморској висини од 120 метара. Куће су изграђене са обе стране пута, па је то у ствари једна права и најдужа улица.

Домаћинстава се претежно баве пољопривредном производњом, највише су заступљене ратарске културе (пшеница и кукуруз), затим воћарство и виноградарство са доста дугом традицијом. У непосредној близини села је изграђен подрум за смештај познатих фрушкогорских вина. Највећи плантажни виногради налазе се на платоу северно од села. У сточарској производњи заступљено је млечно сточарство, као и тов свиња.

У селу раде 2 СЗР за производњу дечије конфекције и тапетарска радња, као и коларска радња. У селу ради истурено одељење Основне школе “Сремски фронт” Шид од првог до четвртог разреда, а своје основно образовање деца настављају у Шиду. Такође има и одељење Предшколске установе “Јелица Станивуковић Шиља” Шид. Што се тиче спортског живота у селу постоји ФК “Бикић”, који се такмичи у Општинској лиги Шид, а поред спорта жене окупља Удружење жена „Бикићанке“.

 

Вашица

Вашица

Вашица се налази у југозападном делу шидске општине. Пема народном предању име је добила по човеку кога су звали Мали Васица што је временом прерасло у Мала Вашица и то име је задржално до краја Другог светског рата, постоји и друга верзија имена да је име словенског порекла Мала Вас-мало село. Вашица се није увек налазила на данашњем месту већ је била јужно неколико километара према Батровцима сасвим уз реку Босут на месту познатом под називом Градина.

Из историје села можемо да издвојимо да се школа у селу спомине од 1754. године и да у селу постоје две цркве (Православна саграђена 1803. године на месту старе дрвене и Римокатоличка која је довршена 1889. године). Због економске кризе у селу се стално осећа осипање становника.

У селу постоји потпуна Основна школа, коју похађају и деца из мањих села од петог разреда, две цркве, амбуланта са лекаром који ради два пута недељно, Месна канцеларија, Месна управа и Пошта. Постоји и пар земљорадничких задруга у приватном власништву и једна друштвена ОЗЗ “Poljo Coop” која се налази и улици Вука Караџића 1, у Вашици.

Вашица има Ловачки дом, Фудбалски клуб “Напредак”, који игра у редовима Општинске лиге, те слободно можемо рећи да је село развијено гледајући на данашње прилике.

 

Вишњићeво

visnjicevo

Сремско село Вишњићево, које од 1935. носи име најпознатијег српског гуслара Филипа Вишњића који је ту живео 20-ак година и ту умро и сахрањен, Сремци некако и даље зову по негдашњем имену – Грк. Не постоје поуздани подаци како је место добило име. Предање да је место названо по неком трговцу Грку само је народно објашњење за име непознатог порекла.

Данас Вишњићево које се сместило дубоко у шуме столетних храстова и на прелепој обали Босута представља последње скретање на путу Кузмин-Рача пре граничнг прелаза са Републиком Српском. Сем по слепом гуслару, у чију част се сваке године организује меморијал, познато је и по истоименом Кајакашко-кану клубу.

Као насеље први пут се помиње 1275. године, а свој данашњи изглед село почиње да добија за време Турака, после пада Београда 1739. године као део Војне границе.

Низводно одавде седам километара налази се брана где се Босутско језеро улива у реку Саву. У овдашњим шумама налази се надалеко познато босутско ловиште јелена, дивљих свиња и остале дивљачи. У шуми, кажу мештани, постоји и брдо људских лобања. Не зна се од када су, али се претпоставља да су можда још из доба Турака.

Српска школа вероисповедног каракетра основана је још далеке 1756. године, а од 1848. године њу су могла похађати и женска деца.

У селу је смештена основна школа која је комплетна, и деца је похађају до 8. разреда. Поред школе, у селу је атракција и фудбал, тако да се мештани окупљају у фудбалском клубу „Хајдук“, а жене имају прилику да се окупе у склопу Удружења.

Гибарац

gibarac

Насељено место Гибарац се налази у средишњем делу општине Шид на регионалном путу: Шид – Сремска Митровица (Р-103), источно од Шида. Насеље је смештено и уз магистралну пругу Шид-Београд. Географски гледано насеље се налази на падинама Фрушке горе, са надморском висином која се креће од 98 до 85 метара.

Историски насеље се први пут помиње 1370. године, а у бурна времена мењало је своје место и број становника. Становништво су чинили Срби који су избегли из Србије након турског освајања и били су граничари који су штитили Аустро-угарску монархију од продора Турака.

Организацију пољопривредне производње обављају две земљорадничке задруге. За здравствено стање сточног фонда брину се две ветеринарске станице, где се могу набавити ветеринарски лекови и сточна храна. За потребе пољопривредника брине се и пољопривредна апотека.

Основна школа у Гибарцу је у саставу Основне школе “Бранко Радичевић” из Шида, а у Гибарцу настава се одвија за ученике од I-IV разреда, док ученици виших разреда организовано похађају наставу у Шиду. У саставу школе делује и педагошка установа за будуће ученике. У згради Месне управе Гибарац смештена је и амбуланта Дома здравља у Шиду где се мештани Гибарца могу обратити за лекарску помоћ. Спортски живот у Гибарцу није баш разноврстан , поред фудбалсог клуба “Синђелић” постоји још Удружење спортских риболоваца “Смуђ” и Ловачко друштво “Фазан”.

Илинци

О месту Илинци постоји легенда да су настали током XVII века и везана је за велику сеобу Срба из 1690. године под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Место је имало мало становника који су се бавили земљорадњом и сточарством. Сваким даном се број становника све више повећавао, све до 1970. године, од тада се број становника нагло смањује.

Илинци се географски налазе у југозападном делу општине Шид, удаљени од града на око 10 колометара, а са три стране се граниче са Ребубликом Хрватском. Катастарска општина Илинци има око 4.400 хектара земљишта док се у приватној својини налази око 1.500 хектара обрадивог земљишта. У Илинцима се налази велики Дом културе капацитета за 500 људи, али наравно стоји празан, у Дому се повремено одржавају биоскопске представе и други културно-уметнички програми. У Илинцима се налази и зграда Основне школе коју похађају деца од I-IV разреда, а деца узраста од V-VIII разреда наставу похађају у школи “Вук Караџић” у одељењу Вашица.

У селу се налази здравствена амбуланта и здравствене услуге се пружају свакодневно. Омладина се окупља око ФК „Борац“ и такмичи се у Општинској лиги. Ловачко удружење “Зец” броји око 50 чланова. У селу постоји православна црква “Свети Илија”. У селу раде и две приватне земљорадничке задруге које пружају услуге стручне услуге мештанима.

Ердевик

Ердевик је највеће сеоско насеље у општини. Благо заталасан, са две стране окружен Фрушком гором, а са друге две равницама, на 140 метара надморске висине и на обронцима Фрушке горе, Ердевик је једно од најлепших села Срема. Налази се у троуглу између Илока, Сремске митровице и Шида чијој општини територијално и припада. Са типично панонском климом, са бројним потоцима, изворима и са три језера, на плодној црници, мештани Ердевика се баве пољопривредом, а чувени су по својим виноградима и винима.

Шуме се протежу на површини од 1500 хектара и заштићене су у Националном парку Фрушке горе, шуме липе, храста, букве, багрема, бора и смрче , идеално су скровиште многоврсне дивљачи а посебно јелена, муфлона и дивљих свиња. Услед оваквог обиља природног блага, Ердевик се рано јавља као насеље. Археолошким истраживањем многи налази наводе на закључак да је на овом терену постојало насеље још у бронзано доба. У селу се налази неколико локалитета из римског доба, а по писаним споменицима Ердевик се први пут спомиње 1351. године, док на мапи Срема већ 1730. године. Из овог времена још постоје камени споменици исписани старословенским писмом.

У Ередевику се налазе домови културе, месна амбуланта, основна школа, која је комплетна, и ђаци је похађају свих осам година основног образовања. Структура становништва је разлика, па се и културе преплићу. Позната манифестација „Куленијада“ која окупља многобројне посетиоце се одржава управо у Ердевику.

Јамена

Јамена

Јамена, село у југозападном делу општине Шид, најзападније насеље у Републици Србији, на тромеђи Републике Српске, Републике Србије и Републике Хрватске. Ово село, које је удаљено 50-ак километара од административног центра Шид, смештено је на обали реке Саве.

Село, у којем је претежно старо стаништво, које је задесила, као многа места у Србији природна катастрофа 2014. године – поплава. Јаменчани прижењкују постављање моста на реци Сави на навозу Суботиште, отворање граничног прелаза према Републици Хрватској. Географски положај је итекако повоњан и идеалан за туризам, као и за развој инфраструктуре, запослености, подизање наталитета.

Био би велики проток људи и роба, развила би се трговина а можда би и у блиској будућности дошло и до изградње и пристаништа, бензинске пумпе са пратећим објектима. Поред наведеног Јамена би у блиској будућности могла да има значајну улогу у развоју не само у општини него и у Републици Србији, у развоју индустрије, трговине због близине ауто-пута, Шида, Бјељине, Брчког, Жупање.

Окружени смо прелепим босутским шумама, крај нас тече Сава, велико ловно подручје, заступљен је риболов, постављен је споменик у центру села, а нудимо добар кулен и добру шљивовицу. Деца основно образовање до осмог разреда, стичу у Основној школи „Филип Вишњић“, чије је седиште у Моровићу.

Село постоји још од римског доба. Кроз историју постојања више пута је унишено и обновњено.

 

Кукујевци

Кукујевци

Кукујевци се налазе на магистралном путу Р-103, на три киломерта удаљености од ауто-пута Београд-Загреб. Географски су смештени подно самих обронака Фрушке горе, који са севера омеђавају село.

Основна економска делатност становништва је пољопривреда. Катастарска општина Кукујевци има 3.270 хектара земље, од чега је 2.200 хектара приватно власништво, а 1.070 државна својина. Виногради и воћњаци заступлени су на 110 хектара, а шуме у приватном власништву на 60 хектара. Око 70 домаћинстава се бави узгојем дувана сорте светла Вирџинија. Око 300 хектара ораница засејано је дуваном. Управо захваљујући производњи дувана, а и осталих пољопривредних култура (шећерна репа, соја, кукуруз, сунцокрет, пшеница) изграђен је велики број нових кућа и објеката у селу.

У самом центру се налази савремена, новоизграђена Основна школа “Бранко Радичевић” у којој сва деца из Кукујеваца похађају наставу до осмог разреда. Школа је са једне стране окружена лепо уређеним парком са клупама за одмор, дрвећем и уређеним стазама. У селу имамо и здравствену станицу са лекаром и особљем, стоматолошку ординацију, а у склопу здравствене станице налази се и Народна апотека Кукујевци. Што се тиче спорта, у селу имамо фудбалски клуб “Фрушкогорац”, који се тренутно такмичи у Општинској лиги Шид.

Постоји и ловачки клуб “Фазан” међу чијим чланством се налазе и три жене, а у селу је веома развијено и сточарство.

Љуба

Планинско место Љуба налази се на јужној падини Фрушке Горе. Први пут се помиње 1634. године, касније је опустело. Као насеље јавља се тек 1756. године. Постанак имена села није познат, али је претпоставка да је село добило име по некој девојци Љуби. Насеље се налази у североисточном делу општине Шид.

Пошто је насеље Љуба пољопривредног типа становништво се бави земљорадњом и сточарством. У оквиру земљорадње најразвијеније је ратарство, виноградарство, а у мањој мери воћарство. Сточарство заузима значајно место у остваривању прихода домаћинствима, јер се врши услужни тов говеда, а у последње време и већа производња млека. Деца основно васпитање и образовање стичу у четворогодишњој школи, као и у Предшколској установи.

Постојећи Дом културе задовољава потребе за различите културне манифестације. Спортске активности се обављају у склопу фудбалског клуба “Јединство”. Добровољачко ватрогасно друштво које има значајне резултате на општинском и покраинском нивоу окупља значајан број омладинаца и старијих чланова у раду свог друштва. Мештани су укључени у рад Месне организације Црвеног крста, Удружења ловаца, као и актив жена.

Здравствена заштита становништва одвија се повременим доласком лекара из Ердевика у месној амбуланти. Љуба се налази на магистралном путу М-18 који повезује Бачку Палнаку са Сремском Митровицом и Бјељином. На западном делу села налази се гранични прелаз са Републиком Хрватском.

Моровић

Моровић

Село у загрљају шуме. Ако би се успело у развоју сеоског туризма у овом селу, туристи би имали велике могућности да се опробају у риболову и лову, али и уживају у кулинарским специјалитетима од гљива, риба и дивљачи.

Село Моровић од општинског центра Шида удаљено је 15 километара и по много чему је посебно. Око 20.000 хектара храстових шума и реке Босут и Студба су природне лепоте овог села, а Земљорадничка задруга и Војно ловиште су економска снага места, удаљеног пет километара од аутопута Београд – Загреб.

   Моровићани упорно раде на томе да им село буде лепо, функционално и привлачно за туристе, који у њему могу наћи штошта занимљиво. Развој сеоског туризма један је од задатака развоја овог села смештеног у загрљају шума, те две реке, у чему су успешни, јер је Војно ловиште итекако посећено, како од стране наших туриста, тако и од страних држављанина.

Са десне стране асфалтног пута је река Босут, као и рекао Студва, која се у њега улива. Ово село је специфично по свом изгледу, јер има неколико мостова, већих и мањих који повезују село, са обе стране реке.

Деца похађају Основну школу „Филиуп Вишњић“ која је адаптирана за свих осам разреда основног образовања. Жене имају прилику да се окупе у Удружењу жена. Љубитељи спорта се окупљају у фудбалском клубу, а они који су привржени мало екстремнијем спорту у Ловачком друштву.

Моловин

molovin

Моловин је мало сремско село смештено у северном делу шидске општине, на крајњим обронцима Фрушке горе, на самој граници са Хрватском. Насељен је негде у XV веку, а помиње се у архиви Одескалија у Риму, кадфа је 8. марта 1704. дошло до побуне сељака из Моловина, Сота, Ердеевика, Љубе и Пакледина против илочког спахије.

За Моловин, односно за настанак самог имена села везана је занимљива прича која се преноси генерацијама. Наиме прича говори о томе како су стари моловинци, немајући новца да плате звона и иконостас за цркву Cв. Архангела Гаврила, све то платили вином које су скупљали по кућама. Пошто су црква а и школа у то време биле моловане, комбинацијом тога и речју вино село је добило име. Сам иконостас, који је од изузетне вредности, довезен је из једног дела на таљигама , па често у данашње време кажу да у Моловину има црква на точковима.

Становништво се углавном бави пољопривредом и сточарством. Моловин са надморском висином од 202,9м је ушорен у четири улице које се протежу паралелно. Улице су једна изнад друге па село делује као огромне степенице. Све улице су повезане асвалтом, а само је главна фрушкогорска асвалтирана целом дужином, док је у осталима макадам. Месна управа, школа, црква и амбуланта су скоцентрисане у центру села. Моловин поседује велико богатство шуме и пашњака којима је окружен, што му даје посебну лепоту, нарочито у пролеће када се природа буди.

Ово поднебље поседује велику разноврсност биљног и животињског света, с’ тим што је 80-их година на ово подручје стигла и нова животињска врста-шакал. Пут из Моловина води према Шиду преко Заравни. Од главног пута Шид-Илок село је удаљено 3 километра.

Привина глава

Привина Глава

Село Привина Глава (Прњавор) је једно од најмањих села у општини Шид. Насеље потиче из времена када је изграђен Манастир Св.Арханђела Михајла и Гаврила који потиче из времена између 12 и 14 века када је саграђен а насеље је настало према веровању као последица изградње манастира односно људи који који су радили на манастиру насељавали су се у непосредној близини.

Само село је смештено у долини и изглед села је у облику тањира са свега две улице које се протежу са једне и друге стране спојене код самог манастира. У селу, већина становника је тара, а самим тим су и старачка домаћинстава, а 80% становништва се бави или се бавило земљорадњом и сточарством. У селу нема основне школе па су деца приморана да у школу путују у суседно село Бикић До или у Шид.

Од пре неколико година у селу ради истурено одељење предшколске установе “Јелица Станивуковић Шиља” из Шида. Спортских и културно-уметничких друштава у селу нема, а од удружења грађана активно је ловачо друштво “Зец”.

Захваљујући Манастиру у последњих неколико година ово село посећује велики број туриста и верника, а то је нарочито изражено у време верских празника.

Манастир Св. Арханђела Михајла и Гаврила је права оаза, захваљујући Оцу Гаврилу, ово село је, може се тако рећи, туристичко. У селу постоји извор, који мештани редовно користе.

Привина Глава - Манастир Св.Арханђела Михајла и Гаврила

Сот

Улазак у Сот

Село Сот се налази на јужним падинама Фрушке горе у северном делу шидске општине, на магистралном путу Шид-Илок. Назив села је потекао од италијанске речи “Sotto il Monte” што значи под брдом. Народ је прихватио лакши облик Сот и тако је остао назив који и данас носи.

Од седишта општине Шид удаљено је 8,5 километара, а од најближег места у Републици Хрватској, Илока, уједно и реке Дунав 10 километара. Магистрални пут Е – 18/а направљен је 1969 године.

Просечна надморска висина села је 140 метара. Од центра села на око 100 метара налази се акомулацијоно језеро чија је дужина бране 185 метара, а максимална висина 11,6 метара, запремина воде је 880.000 метара кубних што покрива 22 хектара. Месна управа, школа, пошта, трговински и угоститељски објекти, спортски терени и спортска сала, земљорадничка задруга и здравствена амбуланта су скоцентрисани у самом центру села. Економија “Зараван” налази се североисточно од села на око 2 километра. Атар села Сот је издуженог облика и има површину око 2.000 хектара од чега је 1/4 дела под шумом.

Сотско језеро

Физичка култура у селу нема већу традицију и ослања се углавном на играње фудбала, где је и 1970. године основан клуб “Братство”, поред фудбалског клуба у селу, делује ловачко друштво “Фазан” и риболовачко друштво “Језеро” Сот које је основано 1980. године

 

МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ШИД

КАРАЂОРЂЕВА 85 , 22240 Шид
Тел: 022/712-644
Тел: 022/712-350