Изабери страницу

О општини

Општина Шид

Ушушкана са једне стране Дунавом и Фрушком Гором а са друге Савом и Босутом простире се најзападнија општина Срема, Општина Шид. Добар географски положај, непрегледне храстове, липове и багремове шуме, најплодније могуће оранице, лепо уређена и богата села те одлична мрежа саобраћајница чине ову Општину веома привлачном за живот и за нове инвестиције.
Административни центар, насељено место Шид са још 18 насељених места смештају ову Општину међу најважнијие геостратешке тачке Републике Србије.
Постојање визије даљег развоја, уређена планска основа, питоми и вредни људи, обучени и стручни радници и велики број високообразованих кадрова доприносе да је перспектива овог краја веома повољна.

 

Географија

Општина Шид је смештена на тромеђи Републике Србије, Републике Хрватске и Републике Српске. Заузима западни део Срема у југозападном делу Војводине.
На територији општине налази се 19 насељених места: Шид (14.893 становника), Ердевик ( 2.736 становника), Кукујевци ( 1.955 становника), Адашевци ( 1.919 становника), Моровић ( 1.774 становника), Вишњићево ( 1.683 становника), Вашица ( 1.424 становника), Бачинци ( 1.180 становника), Беркасово ( 1.115 становника), Гибарац ( 989 становника), Јамена ( 950 становника), Бингула ( 732 становника), Илинци ( 804 становника), Сот ( 679 становника), Љуба ( 446 становника), Бикић Дол ( 269 становника), Батровци ( 259 становника), Моловин ( 195 становника) и Привина Глава ( 186 становника).
Једино градско насеље је Шид, уједно и највеће насеље и центар општине, док су остала насеља сеоска. Насеља се разликују по географском и топографском положају, величини, природним и привредним карактеристикама.
На територији општине која заузима око 687 км2, по попису из 2011. године живи 34.188 становника.
Становништво сачињавају Срби, Словаци, Хрвати, Русини, Мађари, Роми и друге националности.
Општина Шид има статус пограничне општине јер на њеној територији има шест граничних прелаза  Љуба, Сот, Шид, Батровци, Јамена и Шид – железнички.
Са општинама суседних држава, општина Шид је повезана аутомобилским путевима, а са појединим и железничком везом.
Од Београда је удаљена 104 км (преко Адашеваца) а до Новог Сада 64 км (преко Илока).
Кроз општину пролази ауто пут Е-70 (Београд – Загреб) и железнички коридор од Азије до Западне Европе.

Историја

Територија општине Шид насељавана је веома давно на шта указују трагови живота из праисторијског раздобља.Прва насеља су подизана на оним местима где је било, пре свега воде а затим и осталих животних потреба (дрво, дивљач, трска и др). Једно од познатијих насеља обалског типа била је Градина на левој обали реке Босут. Градина представља врло импресиван археолошки локалитет с комплексним културним инвентаром од неолита до римске епохе.
Римљани су оставили доста трагова у овом крају. Преко територије општине пролазили су веома значајни путеви које су Римљани градили из војно-стратешких разлога. Археолошки налази на овој територији ( златна кацига, сребрни новац, саркофаг, делови коњске опреме...) указују на постојање римских насеобина поред важнијих путева.
После Римљана долазе Хуни, Германи и Авари који ће владати Сремом преко два века. Заједно са Аварима у ове крајеве долазе и Словени (Срби) који су се најдуже задржали на овом простору.
Из средњег века датира стари град Беркасово (Деспотовац) који је припадао Деспоту Вуку Бранковићу (Змај Огњеном Вуку) и тврђава у насељеном месту Моровић која је припадала деспоту Стефану Штиљановићу.
Почетком 18.века оснива се војна граница дуж Саве, Дунава, Тисе и Мориша са војним средиштем у Петроварадину. Замишљена је као брана амбицијама отоманске империје, која штити Европски континент од поробљавања.
Први а посебно Други светски рат оставили су дубоке трагове на територији општине. Споменици и спомен обележја у свим насељеним местима сведоци су историје овог краја. Овде се одиграла и једна од одсудних битака Другог светског рата познатија као Сремски фронт у којој је погинуло више од 13.000 бораца Народно ослободилачке војске, 1.100 бораца Црвене армије, 623 борца Бугарске народне армије и 163 борца бригаде „Италија“. У знак сећања и захвалности на учеснике и жртве овог догађаја подигнуто је спомен обележје „Сремски фронт“ са десне стране ауто-пута Београд-Загеб.