Култура

КУЛТУРА

Културна баштина. Општина Шид има богату културну баштину о којој сведоче многа покретна и непокретна културна добра попут: уметничких фондова Галерије слика „Сава Шумановић“ у Шиду и Музеја наивне уметности „Илијанум“, Спомен куће Саве Шумановића, куће у којој је живео Филип Вишњић и етно поставке посвећене гуслару у Вишњићеву,археолошких налаза са локалитета„Градина на Босуту“, римског саркофага, црквеног наслеђа међу којим се издваја иконостас из православне цркве у Моловину. Истакнуте личности нашег краја.Није мали број људи који су потекли са овог простора и касније кроз свој рад пружили значајан допринос уметничком животу не самона локалном већ и на националном. Међу њима свакако треба поменутиједног од најзначајнијих српских сликара Саву Шумановића, Георгија Магарашевића, једног од оснивача „Летописа Матице српске“, Илију Башичевића Босиља, сликара ког убрајају у 50 најзначајнијих наиваца у свету, зачетника арт брута у региону,Симеона Пишчевића, по чијим „Мемоарима“ је Милош Црњански написао свој чувени роман „Сеобе“, Миту Орешковића, композитора и писцастароградских и народних песама, Миливоја Мауковића првог српског цртача стрипова и модног креатора и Филип Вишњић, гуслар и сакупљач епских народних песама и умотворина.

Галерија слика „ Сава Шумановић“ у Шиду основана је 1952. године на основу Даровног уговора којим је госпођа Персида Шумановић, сликарева мајка, поклонила граду Шиду легат од 417 слика свог сина. Према прецизним одредбама уговора, легат је смештен у њихову породичну кућу која је коришћена за Окружни суд. Уметнички фонд Галерије садржи 350 слика рађених у уљу и 67 скица у различитим техникама као што су: оловка, пастел, гваш, акварел и разређена темпера. Већина слика рађена је током последње деценије сликаревог живота и рада. Мањи део уметничког фонда (само по броју, а не по значају) чине слике које је уметник донео из Париза. Део уметничког фонда чине „Шидска црква“, „Липова алеја“, „ Илочки друм зими“, „Русинка“, „Ашиковање на месечини“, затим, циклуси „ Купачице“, ,,Пролеће у Долини Свете Петке“, „ Пролеће у шидским баштама“, „ Дечији ликови“ и Триптих „ Берачице“. Поред сталне поставке, Галерија организује и тематске изложбе из сопственог фонда, кустоска тумачења изложби, предавања и издавачку делатност. Едукативни програм за децу и омладину планира се и реализује с циљем да се најмлађа публика упозна са културном баштином свог краја, али и самом Галеријом.

Спомен-кућа Саве Шумановића је породична кућа у којој је уметник провео детињство и последњих десет година живота. Кућа је под заштитом Завода за заштиту споменика културе. Након што је Персида Шумановић преминула, Општина Шид је од наследника откупила кућу са породичним намештајем и уметниковим атељеом. Спомен-кућа Саве Шумановића отворена је за посетиоце од 1982. године.

Музеј наивне уметности „Илијанум“. Илију Босиља сврставају међу 50 најзначајнијих наивних уметника света. На „Трећем Тријеналу наивне уметности“ у Братислави 1972. године, Босиљ је постхумно награђен за своја достигнућа на пољу наивне уметности. Дана 3. новембра 1970. године, Илија је покренуо оснивање Музеја наивне уметности у Шиду: „Надам се да ће на тај начин наш Шид добити прилику да учествује у културном животу, а његови становници осећаће више лепоте међу мојим сликама, као што сам се ја осећао и међу сликама мог школског друга Саве Шумановића које су много утицале на мене. “(Илија Босиљ) Уговор о поклону потписан је 1971. Заоставштина садржи 338 слика и две скулптуре. У оквиру фонда, 287 слика су Илијине, подељене у неколико циклуса, са различитим темама и мотивима инспирисаних еповима, легендама, митовима и астролошким ликовима. Преосталих 49 слика и две скулптуре, Илија је добио од других наивних уметника попут Милана Рашића, Јосипа и Ивана Генералића, Емерика Фејеша и других. „Овој колекцији сам додао неколико дела страних уметника да бих означио правац њеног развоја. Верујем да ће овај мој скромни допринос помоћи младим људима, а можда и будућим, да имају нешто више од онога што ми је лично много недостајало, а то је култура. “(Илија Босиљ)

Филип Вишњић. У селу Вишњићеву налази се гроб и надгробни споменик најпознатијем српском гуслару и народном песнику Филипа Вишњића. После Првог српског устанка Филип Вишњић се доселио у Вишњићево (тадашњи називсела је Грк) и ту је живео све до своје смрти 1834.године. Између два светска рата село је у Филипову част променило назив у Вишњићево. Споменик Филипу Вишњићу, рад академског вајара Саве Халугина, налази се у центру села. Споменик је откривен 2010. године донацијом Радмиле Милентијевић. На кући у којој је накада живео Филип Вишњић постављена је спомен плоча, а у селу се налази и Етно поставка посвећена Филипу Вишњићу са циљем да чува сећање на Филипа Вишњића.

Народна библиотека „Симеон Пишчевић“ основана је 17.децембра 1849. године као Прва српска читаоница. У библиотеци се чува документ из тог времена, чувене „ Буквице“ Доситеја Обрадовића, штампане на старословенском језику у Бечу 1830.године. У годинама које следе мењала је и лоацију и назив. Од 26.02.2002. носи назив „ Симеон Пишчевић“ по писцу „ Мемоара“ који су инспирисали Милоша Црњанског да напише „ Сеобе“. Народна библиотека „Симеон Пишчевић“ и Културно образовни центар имају значајну улогу у организовању и реализацији запажених догађаја у области културно уметничког живота града и околине. Поред основне делатности издавања књига Народна библиотека „Симеон Пишчевић“бави се и организовањем књижевних и образовних трибина, ученичких радионица и мањих музичких концерата.

Културно образовни центар кроз рад својих секција окупља велики број претежно младих стваралаца, аматера. Српско културно уметничко друштво „Свети Сава“, Аматерско позориште „Бранислав Нушић“, Градски хор „Хоршидеје“, Велики народни оркестар, Тамбурашки оркестар, школа тамбуре те школа балета само су неке од секција које раде при овој установи културе. Такође, у великој сали КОЦ-а Шид врши се и биоскопска делатност. Културно образовни центар организује и већину традиционалних културно-забавних манифестација од којих су најпознатије: „Вишњићеви дани“, Ликовна колонија „На путевима Саве Шумановића“, „Јастребићеви сусрети“, „Шидско културно лето“, „Дечије културно лето“, „Видовдански сусрети“, „Видовданска гитаријада“, „Свратиште у позориште“ и др. Поред манифестација установа се бави и издавачком делатношћу те организовањем великог броја књижевних вечери, трибина и сусрета, разних врста радионица те концерата народне, класичне и поп-рок музикe.

Аматерско позориште „Бранислав Нушић“ велику пажњу посвећује раду са најмлађима, децом са посебним потребама, средњошколцима, студентима, радницима, пензионерима. Дуги низ година организује међународни позоришни фестивал под називом „Свратиште у позориште“. Овај фестивал, који је до сада угостио бројна позоришта из Македоније, Хрватске, БиХ, Словеније и целе Србије, окупио је много младих, креативних људи уједињених у намери да овај вид уметности допринесе културном уздизању, промоцији умећа да се прича преточи у улогу, реч и дело, те да позориште постане мултикултурално средиште за неговање и популаризацију културе. У оквиру Културно образовног центра Шид организују се бројне представе, радионице, а покренута је и луткарска сцена, по идеји луткара Цветина Аничића, који је дипломирао на Националној академији за филм и позориште у Софији, на одсеку глумац – луткар. АП „Бранислав Нушић“ је протеклих година гостовало у Москви, Бечу, Линцу, Софији, Постојни, Вису, Сплиту, Темишвару, Мостару, Колашину..., а у представама које је изнедрило уживали су и мештани Београда, Новог Сада, Ниша, Шапца, Крагујевца, Смедерева, Суботице, Апатина, Краљева, Алексинца, Сокобање...

Општина Шид, као мултикултурална средина у којој су, осим српског језика, у службеној употреби и русински, словачки и хрватски језик, пружа подршку остваривању права националних мањина и неговању традиције народа који живе на њеној територији. Неговању и очувању културног наслеђа нашег народа посвећено је Српско културно уметничко друштво „Свети Сава“, које постоји и ради у оквиру КОЦ-а Шид. Чланови СКУД-а су се кореографијама из целе Србије представили публици бројних градова у иностранству, а Ниш, Деспотовац, Београд, Сребрно језеро, Апатин, Бечеј и Сремска Митровица само су неки од српских градова у којима је ово друштво гостовало, побравши само одушевљење и похвале. Поред Културно уметничког друштва „Свети Сава“ у Шиду делују и културно уметничка друштва националних мањина и то Словачко културно уметничко друштво „Једнота“, Културно уметничко друштво „Ђура Киш“ које окупља припаднике русинске мањине те Хрватско културно уметничко друштво „Шид“. У насељеном месту Ердевик делује КУД „Бранко Радичевић“ и Словачко културно просветно друштво „Ердевик“. У Вишњићеву је активно Културно уметничко друштво „Филип Вишњић“ а у Бикић Долу Русинско културно уметничко друштво „Иван Котљаревски“. И у осталим насељеним местима, најчешће при удружењима жена делују и раде фолклорне скупине које својим радом обогаћују културну понуду општине Шид.

На територији општине Шид има регистрованих преко 130 удружења грађана. То је цивилни сектор који, на посредан или непосредан начин, доприноси културном идентитету наше општине. Удружења жена, удружења пензионера, Одред извиђача Лазар Бибић, Еколошки покрет Шид, Савез удружења бораца народноослободилачког рата општине Шид, Удружење пчелара Шид, Удружење ликовних уметника и стваралаца.

Култура и уметност своје упориште налазе и у раду и делу Музичке школе „Филип Вишњић“ Шид, коју сваке године похађа око 180 ученика. Млади уметници свој музички таленат надограђују кроз клавирски одсек, одсек хармонике, одсек дувачких инструмената, одсек тамбурице, одсек виолине и одсек теоријских предмета, а школа организује преко десет концерата годишње, као и фестивал еуфоније

„Култура сећања“ је још један сегмент неговања традиције, којем општина Шид придаје велики значај. Осим Спомен обележја Сремски фронт и бројних споменика на територији општине Шид, који сведоче о страдањима и борби за слободу током Другог светског рата, и сам објекат Културно образовног центра Шид је својеврстан Спомен дом народноослободилачког рата, а табла са именима жртава овог рата постављена је на објекту.

Неизоставни део културне понуду наше општине су и археолошки локалитети. Територија општине Шид насељавана је веома давно на шта указују трагови живота из праисторијског раздобља. Једно од познатијих насеља обалског типа била је Градина на левој обали реке Босут. Градина представља врло импресиван археолошки локалитет с комплексним културним инвентаром од неолита до римске епохе. Археолошки налази на овој територији ( златна кацига, сребрни новац, саркофаг, делови коњске опреме...) указују на постојање римских насеобина поред важнијих путева. Из средњег века датира стари град Беркасово (Деспотовац) који је припадао Деспоту Вуку Бранковићу (Змај Огњеном Вуку) и тврђава у насељеном месту Моровић која је припадала деспоту Стефану Штиљановићу.