Изабери страницу

Култура

КУЛТУРА

Општина Шид је препознатљива по својој богатој културној понуди. Пре свега у насељеном месту Шид али и у осталим насељима наше општине културни живот веома је развијен.
Погледамо ли биографије наших великана у свим областима можемо да закључимо да је велика већина потекла из малих средина, да су за њихов професионални развој кључну улогу одиграле варошице и градићи у којима су завршавали своје средњошколске дане, откривали своје таленте и склоности. Једна од таквих варошица је и Шид, град који је изнедрио једног од најзначајнијих српских сликара Саву Шумановића, Георгија Магарашевића, једног од оснивача „Летописа Матице српске“, генијалног сликара наивца, гуруа маргиналне уметности Илију Башичевића Босиља, Симеона Пишчевића, познатог мемоаристу по чијим мемоарима је Црњански написао српски роман над романима, чувене „Сеобе“, Миту Орешковића композитора и писца бесмртних староградских и народних песама, Миливоја Мауковића првог српског цртача стрипова и модног креатора. На овим просторима је и задњих 26 година свог живота провео српски Хомер, лучоноша наше историје Филип Вишњић. Ово су само најзначајнија имена потекла одавде, али је још огроман број оних који су у својим областима дали значајан допринос српској култури. То су сви људи који су живели давно, када ова варошица није имала готово никакву „културну“ инфраструктуру. Поносни смо на своје славне претке.

У Шиду постоји Галерије слика и Спомен кућа једног од највећих српских сликара са почетка 20. века Саве Шумановића, која чува легат непроцењиве уметничке и материјалне вредности. Ова ликовну збирку као и зграду у којој се налази сама галерија, те кућу у којој је живео општини Шид поклонила је сликарева мајка Персида уз услов да слике не могу да напуштају Шид већ да сви они који желе да их виде морају доћи у овај градић одајући тиме почаст и великом сликару и месту које је на многим својим сликама прославио.

Музеј наивне уметности „Илијанум“ чува слике једног од најзначајнијег сликара-наиваца, Илије Башичевића Босиља. Поред слика самог аутора у овом Музеју можете погледати и слике које је добио на поклон од многих других познатих сликара наиваца као што су: Јосип и Иван Генералић, Матија Скурјени, Милан Рашић, Емерик Фејеш и др.

У селу Вишњићеву налази се гроб најпознатијег српског гуслара и народног песника Филипа Вишњића. Он се после Првог српског устанка доселио у ово место (које се тада звало Грк) и ту провео четврт века све до своје смрти 1834.године. Између два светска рата село је у Филипову част променило назив у Вишњићево. Поред надгробног споменика на сеоском гробљу, у центру села се налази и монументални споменик овом великану рад академског вајара Саве Халугина чију израду је финансирала Радмила Милентијевић а који је откривен 2010.године. На кућу у којој је накада живео постављена је спомен плоча. Осим самих споменика у селу се налази и Етно поставка посвећена Филипу Вишњићу која има улогу да сачува од заборава његов лик и дело.

Централно место у организовању културног живота у општини имају две установе културе: Народна библиотека „Симеон Пишчевић“ и „Културно образовни центар Шид“. Народна библиотека баштини традицију Прве српске читаонице основане 1849.године. Поред основне делатности издавања књига Библиотека се бави и организовањем књижевних и образовних трибина, ученичких радионица и мањих музичких концерата. Јавна установа „Културно образовни центар“ кроз рад својих секција (радних јединица) окупља велики број претежно младих стваралаца. Српско културно уметничко друштво „Свети Сава“, Аматерско позориште „Бранислав Нушић“, Градски хор „Хоршидеје“, Велики народни оркестар, Тамбурашки оркестар, школа тамбуре те школа балета само су неке од секција које раде при овој установи културе. Такође, у великој сали КОЦ-а Шид врши се и биоскопска делатност. Културно образовни центар организује и већину традиционалних културно-забавних манифестација од којих су најпознатије: „Вишњићеви дани“, Ликовна колонија „На путевима Саве Шумановића“, „Јастребићеви сусрети“, „Сремска куленијада“, „Шидско културно лето“, „Дечије културно лето“, „Видовдански сусрети“, „Видовданска гитаријада“, „Свратиште у позориште“ и др. Поред манифестација установа се бави и издавачком делатношћу те организовањем великог броја књижевних вечери, трибина и сусрета, разних врста радионица те концерата народне, класичне и поп-рок музике.

Аматерско позориште „Бранислав Нушић“ велику пажњу посвећује раду са најмлађима, децом са посебним потребама, средњошколцима, студентима, радницима, пензионерима. Дуги низ година организује међународни позоришни фестивал под називом „Свратиште у позориште“. Овај фестивал, који је до сада угостио бројна позоришта из Македоније, Хрватске, БиХ, Словеније и целе Србије, окупио је много младих, креативних људи уједињених у намери да овај вид уметности допринесе културном уздизању, промоцији умећа да се прича преточи у улогу, реч и дело, те да позориште постане мултикултурално средиште за неговање и популаризацију културе. У оквиру Културно образовног центра Шид организују се бројне представе, радионице, а покренута је и луткарска сцена, по идеји луткара Цветина Аничића, који је дипломирао на Националној академији за филм и позориште у Софији, на одсеку глумац – луткар. АП „Бранислав Нушић“ је протеклих година гостовало у Москви, Бечу, Линцу, Софији, Постојни, Вису, Сплиту, Темишвару, Мостару, Колашину..., а у представама које је изнедрило уживали су и мештани Београда, Новог Сада, Ниша, Шапца, Крагујевца, Смедерева, Суботице, Апатина, Краљева, Алексинца, Сокобање...

Општина Шид, као мултикултурална средина у којој су, осим српског језика, у службеној употреби и русински, словачки и хрватски језик, пружа подршку остваривању права националних мањина и неговању традиције народа који живе на њеној територији. Неговању и очувању културног наслеђа нашег народа посвећено је Српско културно уметничко друштво „Свети Сава“, које постоји и ради у оквиру КОЦ-а Шид. Чланови СКУД-а су се кореографијама из целе Србије представили публици бројних градова у иностранству, а Ниш, Деспотовац, Београд, Сребрно језеро, Апатин, Бечеј и Сремска Митровица само су неки од српских градова у којима је ово друштво гостовало, побравши само одушевљење и похвале. Поред Културно уметничког друштва „Свети Сава“ у Шиду делују и културно уметничка друштва националних мањина и то Словачко културно уметничко друштво „Једнота“, Културно уметничко друштво „Ђура Киш“ које окупља припаднике русинске мањине те Хрватско културно уметничко друштво „Шид“. У насељеном месту Ердевик делује КУД „Бранко Радичевић“ и Словачко културно просветно друштво „Ердевик“. У Вишњићеву је активно Културно уметничко друштво „Филип Вишњић“ а у Бикић Долу Русинско културно уметничко друштво „Иван Котљаревски“. И у осталим насељеним местима, најчешће при удружењима жена делују и раде фолклорне скупине које својим радом обогаћују културну понуду општине Шид.

На територији општине Шид има регистрованих преко 130 удружења грађана. То је цивилни сектор који, на посредан или непосредан начин, доприноси културном идентитету наше општине. Удружења жена, удружења пензионера, Одред извиђача Лазар Бибић, Еколошки покрет Шид, Савез удружења бораца народноослободилачког рата општине Шид, Удружење пчелара Шид, Удружење ликовних уметника и стваралаца.

Култура и уметност своје упориште налазе и у раду и делу Музичке школе „Филип Вишњић“ Шид, коју сваке године похађа око 180 ученика. Млади уметници свој музички таленат надограђују кроз клавирски одсек, одсек хармонике, одсек дувачких инструмената, одсек тамбурице, одсек виолине и одсек теоријских предмета, а школа организује преко десет концерата годишње, као и фестивал еуфоније

„Култура сећања“ је још један сегмент неговања традиције, којем општина Шид придаје велики значај. Осим Спомен обележја Сремски фронт и бројних споменика на територији општине Шид, који сведоче о страдањима и борби за слободу током Другог светског рата, и сам објекат Културно образовног центра Шид је својеврстан Спомен дом народноослободилачког рата, а табла са именима жртава овог рата постављена је на објекту.

Неизоставни део културне понуду наше општине су и археолошки локалитети. Територија општине Шид насељавана је веома давно на шта указују трагови живота из праисторијског раздобља. Једно од познатијих насеља обалског типа била је Градина на левој обали реке Босут. Градина представља врло импресиван археолошки локалитет с комплексним културним инвентаром од неолита до римске епохе. Археолошки налази на овој територији ( златна кацига, сребрни новац, саркофаг, делови коњске опреме...) указују на постојање римских насеобина поред важнијих путева. Из средњег века датира стари град Беркасово (Деспотовац) који је припадао Деспоту Вуку Бранковићу (Змај Огњеном Вуку) и тврђава у насељеном месту Моровић која је припадала деспоту Стефану Штиљановићу.